Вештица

У старим веровањима словенских народа, међу њима и Срба, вештица је жена демонских особина. Она није неко замишљено биће, она је жена са натприродним својствима. Њенo деловање на људе, нарочито блиске, било је шкодљиво, понекад и убитачно. Само су старије жене које су удате, или су биле удате, могле бити вештице. Веровало се да вештице сишу крв и једу срца, чиме би проузроковале смрт нападнутих људи. На мети су им нарочито била мала деца, а посебно су биле свирепе према својој породици и укућанима. Жртве су биле и напредна грла стоке – телад, јагањци, ждребад итд.  Вештицом се могло постати на два начина: рођењем и својевољно. Веровало се како вештица може да се претвара у поједине животиње – кокош, ћурку, птицу, а нарочито у једну врсту ноћног лептира, који се и назива вештицом. Вештице су се, кажу, могле препознати по знацима – тешко разрокој или жени са састављеним обрвама јер би таква била проглашена за вештицу. „Зле очи“ су биле нарочита карактеристика вештице. Жене су се преобраћале у вештице мазањем „вештичјом машћу“, а сакупљале би се у „врзино коло“ на раскршћима, у дрвљанику или под орахом, редовно суботом по ноћи и уочи празника – Божића, Поклада, Ђурђевдана, Васкрса – а сматрало се да је ивањска ноћ препуна ових злих бића. Тада су се вештице могле видети како лете кроз ваздух у виду искри или других светлећих тела.