Дуго време од седам недеља које претходи Васкрсу води порекло од четрдесетодневног поста Исуса Христа у пустињи, непосредно пред почетак његове проповеди. Током Великог поста православни верници се уздржавају од меса, млека, јаја, али чине и посебне напоре да савладају све оно што их удаљава од Бога – себичност, гнев, завист, претерану склоност уживањима, похлепу… Пост је на неки начин убрзано путовање Цркве, а и сваког њеног члана, ка радосном догађају Васкрса, ка новом животу са Христом. На Васкрс су се некада вршила заједничка крштења, а читав период поста представљао је подучавање оних који се спремају за крштење. Свака од недеља посног пута представља један део на путу ка Васкрсу. Прва недеља се зове Недеља православља, од друге до пете недеље Црква се подсећа великих подвижника, такође и испосника – светог Григорија Паламе, свете Марије Египћанке, светог Јована Лествичника – трећа недеља се зове Недеља крста, и она је ту да нас подсети да је посни пут пут крста и страдања. Шесте недеље, Цветне, заједно са Господом улазимо у Јерусалим и тада почиње Страсна седмица, седмица страдања. На Велики четвртак учествујемо на Тајној вечери и на првој литургији, на којој је Господ установио свето причешће, а на Велики петак проливамо сузе под Господњим крстом. Велика субота, последњи дан Великог поста, дан је тишине, који је Господ провео са мртвима…