Велики петак је дан ћутања и плача, кајања због разапињања Спаситеља, Богочовека на крст. Распеће Христово догодило се у одређеном историјском тренутку, али се непрекидно понавља и кроз целокупну људску историју. Христа су разапели јерусалимски Јевреји, али га разапињемо и ми данас сваким нашим чином нељубави. Успомени на муке и крсну смрт Господа нашег Исуса Христа, истинитог Бога и истинитог човека, посвећен је и сваки петак у години, као што је свака недеља посвећена Његовом светлом васкрсењу из мртвих. Зато се на петак скоро увек, сем одређених изузетака, пости. На готово целодневним богослужењима Великог петка присуствујемо Јудином издајству и хватању Спаситеља у Гетсиманском врту, његовом суђењу и осуди најпре код јеврејских првосвештеника, а потом и код Понтија Пилата; учествујемо у Господњим страдањима, у бичевању, у ругању, у ношењу крста, у разапињању Господа на крст и смрти Господњој на крсту. На вечерњој служби пратимо скидање преминулог Господа са крста и његово полагање у гроб, целивамо плаштаницу, на којој је изображено његово беживотно тело. И, на крају, над већ сахрањеним Господом, проливамо сузе заједно са пресветом Богомајком. Велики петак је дан потпуног поста. Ништа се не једе до увече.
УМЕТНОСТ
Ништа није тако инспирисало уметнике кроз историју као Велики петак. Страдање Христово на крсту сликали су како западни уметници, тако и уметници са православног Истока. Једно од најпознатијих распећа насликано је у манастиру Студеница, почетком 13. века.
ГЕОГРАФИЈА
На брду познатом као Голгота (Лобања), крај Јерусалима, Исус Христос је разапет и ту је умро.
ИСТОРИЈА
Царица Јелена, мати цара Константина пронашла је у четвртом веку Крст Господњи, а цар Константин је у Јерусалиму подигао цркву Гроба Господњег, одредиште многих хришћанских ходочасника кроз историју.