Тара, планина

Са запада оивичена кањоном Дрине, а са истока долином реке Ђетиње, у непосредном комшилуку Златибора, пружа се планина Тара. Тара припада групи подрињских планина и састоји се од три долинама и седлима раздвојене целине – Таре у ужем смислу, Црног врха и Звијезде. Са просечном надморском висином од 1200 м позната је по својој благотворној клими. Природне лепоте Таре, близина Дрине, са вештачким језерима Перућац и Заовине, њене скијашке, бициклистичке и  планинарске стазе чине боравак на Тари незаборавним. Тара је позната по ендемској биљној врсти (расте још само на одређеном уском подручју) Панчићевој оморици, на њој се могу видети ретке врсте орлова и соколова, могу се срести дивокозе, па чак и мрки медвед.

Уз Тару је и Мокра Гора, где је као туристичка атракција обновљена пруга уског колосека чувена „Шарганска осмица“. У близини је познати филмски редитељ Емир Кустурица направио своје туристичко село и културни центар Мећавник или Дрвенград.

ВЕРА И ОБИЧАЈИ

У подножју Таре, покрај Дрине, налази се манастир Рача, са почетка XIV века, задужбина краља Драгутина Немањића. У XVII и XVIII веку овде је радила рачанска преписивачка школа, а за време велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, рачански калуђери прешли су у Аустрију, на Фрушку Гору. Двојица Рачана – Јеротеј и Кипријан, остали су упамћени по својим књижевним делима.

ИСТОРИЈА

Тара је 1981. године проглашена за Национални парк.