Према другом имену за Стару планину, Балкан, названо је цело Балканско полуострво. Стара планина (или Балкан) представља систем веначних планина који се пружа од Зајечара до Црног мора, у дужини од 550 km. Оно што ми обично подразумевамо под Старом планином јесте мањи део овог венца који се пружа дуж српско-бугарске границе – од Неготина, преко Зајечара, Књажевца, Пирота и Димитровграда, у дужини од 150 km. Други део дели Бугарску на два дела. Са својим високим врховима и пространим пашњацима, са разноврсним биљним и животињским светом, Стара планина би могла представљати рај за сточарство, ски туризам, за лов и производњу лековитог биља. Ипак је све то само идеја, а људи се у њена опустела села тешко враћају.
ЈЕЗИК
Становништво Старе планине са обе стране границе користи три падежа иако српски језик има седам, а бугарски – један.
ГЕОГРАФИЈА
Највиши врх српског дела Старе планине и највиши врх у Србији је Миџор (2169 m), а више врхова високо једва нешто мање од 2000 m – Голема глава, Сребрна глава, Три чуке, Вражја глава… На «онижем» Бабином зубу (1758 m) постоји ски центар, а израђен је мастер план за изградњу чак 100 km ски-стаза.
ИСТОРИЈА
У историји је позната по томе што на њој није било значајнијих битака.