Црна Гора је земља у Југоисточној Европи, на обали Јадранског мора. Ова мала земља необичног и дивљег пејзажа, у којој се високе и кршевите планине спуштају право ка мору, спада у најлепше области не само у Европи, већ и у свету. Путописци који су у XIX веку пролазили кроз крајеве Црне Горе били су задивљени стасом и висином Црногораца. Позната по ратничкој и херојској традицији, Црна Гора данас покушава да изгради питомији имиџ егзотичне туристичке дестинације. Иако је највећи део своје историје провела као део Србије, док је црногорски народ представљао црногорски огранак српског народа, 2006. је вољом 55% својих грађана постала независна држава, која је чак прогласила и засебан језик – црногорски.
ГЕОГРАФИЈА
Главни град Црне Горе је Подгорица. Већи градови су Никшић и Пљевља.
ИСТОРИЈА
Област Црне Горе је била део римске провинције Превалитане. По граду Доклеји (данашња Подгорица) цела област назива се Диоклијом (познатија по албанизованом називу Дукља). После насељавања Срба у ове области Диоклија постаје кнежевина под византијском влашћу. Од XI века преовлађује назив Зета. Најпознатији владар из тог времена је краљ Јован Владимир, један од првих српских светитеља. Зета у доба Немањића постаје део немањићке Србије, када се први пут јавља и име Црна Гора, 1296. После распада Душановог царства у Зети влада породица Балшића, касније Црнојевића. Под Турску власт Црна Гора је пала 1499, када је припојена Скадарском санџаку, али је због неприступачности терена очувала известан степен аутономије. Од XVI века црногорски митрополити имају и духовну и световну власт у Црној Гори. Овакав облик владавине назива се теократија. Теократија је у трајала до средине XIX века, када световну власт преузима кнез Данило Петровић. Кнез Никола Петровић се 1910. крунисао за краља. Црна Гора 1918. улази у састав Краљевине СХС, касније Краљевине Југославије. После Другог светског рата Црна Гора је једна од шест република СФР Југославије, а од 2006. је независна Република Црна Гора.