Иако је дошла од Турака, код Срба је ракија култно пиће. Као Српскашљивовица постала је и званични бренд. Ракија је алкохолно пиће, производи се дестилацијом комине – смесе зрелих, здравих плодова шљиве који су претрпели процес ферментације (врења) у трајању од најмање три недеље. Производња, „печење“ ракије, обавља се у посебним уређајима – казанима и пратећој опреми за дестилацију. Ракија се пече и од другог воћа, од крушке, јабуке, дуње, кајсије… Ракија од грожђа се зове лозовача или комовица, када се пече од остатка грожђа из кога је оточено вино, из комине.
ЈЕЗИК
Реч ракија потиче од арапскога al arak, обично у турском ra’ki, паљинка (мађ. palinka); у арапском arak – знојење, зној, сок што излази из чега кад се стисне или притисне. Глагол ракијати значи пити ракију, обично у већој количини, чешће.
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
У свим значајним приликама код Срба се пије ракија – кад се рађа, жени, удаје, слави и прославља, мре и сахрањује.
ГЕОГРАФИЈА
Готово сваки домаћин у Србији има своју, домаћу ракију и сваки тврди да је баш она најбоља.
ИСТОРИЈА
Ракија коју су Арапи добијали од палминог сока и преврелог пиринча (арак, мастика) позната је у Европи од почетка XVI века посредством Португалаца, Холанђана и Енглеза – након оснивања њихових колонија у источној Индији и на Малајском архипелагу. Код нас је стигла нешто раније, преко Турака, па отуда и облик раки. У записима уз дело Константина Филозофа помиње се као вино жежено. Од XVI века јавља се у народним песмама, најчешће заједно са вином, као једино пиће јунака (Па он пије вино и ракију!).