Скопље, данашњи центар Македоније, постало је у време краља Милутина престоница краљевине Србије. Од тада се у њему налази један од владарских дворова Немањића. Током владавине Душана Силног овај град је имао изузетно битну улогу као седиште царског престола Србије. Овде је Душан 1346. крунисан за цара Срба и Ромеја, а ту је прогласио и свој законик. Српска власт ће се у Македонији задржати све до пада Мрњавчевића, у касном XIV веку. Заједно са Рашком и Косовом и Метохијом, Македонија спада у Стару Србију, што је модеран назив за области које су чиниле језгро средњевековне српске државе. Упркос многим идеолошким и политичким противљењима, историјски извори дају непобитне податке о некадашњој српској владавини у Македонији. Ова земља је током Првог балканског рата ослобођена турског ропства постајући део Србије и Југославије. У време светских ратова била је окупирана од Бугара, а од 1945. је у оквиру социјалистичке Југославије добила своју државност и одвојила се од Србије.
УМЕТНОСТ
Симбол града Скопља је Душанов мост, који је изграђен у време српске власти. О српској традицији ових крајева сведочи и неколико велелепних манастира Македоније, насталих трудом српских задужбинара.
Најпознатији међу њима је Милутинов манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричину. То је лепо очувана средњевековна црква, погигнута на основи издуженог уписаног крста и покривена каменим плочама. Њену посебну драж чине престоне иконе рађене у специфичној фреско-техници, што ову грађевину чини јединственом међу српским црквама.