Поглед Срба је кроз историју неминовно био уперен и према удаљеном великом словенском, православном царству.
Када је велики московски војвода Иван Грозни 1547. крунисан за цара све Русије, нова московска држава је преузела племство и државне симболе по узору на Византију.
У време Петра Великог (1672–1725) Русија побеђује у сукобима на Балтику и добија излаз на море. Историју државе у новом периоду обележила је намера Петра Великог да реформише царство по узорима западних земаља. Нова престоница Санкт Петерсбург (Петроград) постављена је на вратима Европе. Наредни владари из династије Романових колебали су се између привлачних страна европске цивилизације и националних осећања, која су покушавали да утемеље ауторитарном политиком. Руско царство је уништено почетком ХХ века унутрашњим отпорима, ратним поразима и, коначно, комунистичком револуцијом. На почетку Првог светског рата Николај II, последњи руски цар, стао је у одбрану Србије и увео неприпремљену Русију у рат. Мученички је пострадао са целом царском породицом као жртва руских комуниста.
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
Државна религија руског царства била је православно хришћанство. После пропасти Византије Русија се сматрала наследником Византије као центра православног света. Из Русије је током историје долазила помоћ Цркви у поробљеној Србији.
ГЕОГРАФИЈА
Граница Русије на северу јесте Северно ледено море, а на југу Црно море и Кавказ. Русија се на западу граничила са немачком државом Пруском, аустријском Галицијом и Румунијом. На истоку је контролисала читаву северну и средњу Азију. Природна граница између европске и азијске Русије била је планина Урал. Крајем XIX века површина Русије је износила око 22 милиона квадратних километара, што је једна трећина копна на земљи. У правцу исток – запад царство је било широко десет хиљада километара (11 часовних зона). У њему је живело више од сто различитих народа, а сами Руси су сачињавали нешто мање од половине становништва.