Барјак, застава или стег, симбол идентификације једног народа. Нарочит значај задобија у устаничким и ратним походима, где има посебну и непроцењиву симболичку вредност. За очување или поновно освајање барјака неретко се жртвују и људски животи. У ужем значењу, барјак је специфична врста заставе квадратног облика.
ЈЕЗИК
Барјак је турцизам, а застава или стег су српске речи. Барјактар, стегоноша и заставник означавају онога ко носи заставу. Средњовековна титула стегоноша.је подразумевала велику почаст и била је више везана за двор. Стегоноша је могао да буде само властелин. Барјактар је чин у војсци, посебно је био цењен у Црној Гори, где се заслуживао показаном великом храброшћу у боју. Заставник је подофицирски чин у савременој војсци.
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
Осим војне и државне намене, барјаци имају своје место и у богослужењима православне цркве. Они се носе на челу литије или црквене поворке каква се приређује о храмовним и месним славама.
ИСТОРИЈА
Барјак је у старо доба био намењен организацији војне структуре и обавештавања. Појавом хералдичких обележја (грбова) он добија значај симбола. Припадници високог сталежа у средњем веку имали су сопствене заставе са одређеним бојама.
Срби су се, попут већине хришћанских народа, у прошлости користили крсташ-барјацима, барјацима са нашивеним крстом.