Српски народ је, с обзиром на своју невелику бројност и неповољне историјске услове, изнедрио огроман број светски признатих научника који су савремену западну цивилизацију задужили у различитим пољима модерног живота.
Поред већ поменутих физичара Михајла Пупина и Милутина Миланковића, српска интелектуална историја је незамислива без следећих неколико имена:
Михаило Петровић – Алас и Милева Марић Ајнштајн били су у свету познати математичари који су своје знање примењивали у области технике и проналазаштва.
Павле Савић је био велики физичар, кандидат за Нобелову награду и најзаслужнији за отварање Института нуклеарне физике у Винчи.
Јосиф Панчић је био светско име у области биологије и први председник Српске краљевске академије.
Јован Цвијић, етнограф, географ и геолог, такође је био председник Академије и ректор Универзитета у Београду.
Највеће име српске науке о језику и вођа српског националног препорода био је Вук Стефановић Караџић.
ГЕОГРАФИЈА
Поред ретких изузетака, велики научни таленти рођени и одрасли у Србији морали су да своје научно напредовање обезбеђују у страним, напреднијим државама, које су им пружале више материјалних могућности и подршке. И данас је приметан талас исељавања младих људи ради остваривања и развијања својих научних способности. Та појава се назива „одлив мозгова“ и представља посебан изазов за политику српске државе.
Готово у свим случајевима светски научници пореклом из Србије остајали су и велики српски родољуби, који никада нису заборављали земљу и народ из којег су потекли.