Антички град на простору данашње Сремске Митровице, једна је од четири престонице Римског царства. Претпоставља се да су га основали Илири. Када је Сирмијум у првом веку био освојен од Римљана, на том месту је већ постојала традиција уређеног живота.
Чак седморица владара Римског царства рођена су у Сирмијуму и његовој околини. Град је био седиште провинције Доња Панонија, повремена царска резиденција, епископски центар и моћни логор легионара – граничара. Постао је престоница у време Галерија, као најлепши и најбогатији град Илирика. То је остао неколико деценија у првој половини IV века. Најпознатији историчар свог доба, Амијан Марцелин, назвао га је славном и многољудном мајком, градова. Сирмијум су нападала разна варварска племена, а коначно уништење су му донели Авари почетком VI века.
У средњем веку je био обновљен и посвећен светом Димитрију, по чему је и добио данашње име. У то време Сремска Митровица се нашла на спорном подручју између два царства, аустријског и турског, а била је претежно насељена Србима граничарима. У периоду турске владавине била је настањена и муслиманским живљем. У ХХ веку припадала је Аустроугарској, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Дунавској бановини Краљевине Југославије, Независној Држави Хрватској, Социјалистичкој, па Савезној Републици Југославији и, коначно, Србији.
УМЕТНОСТ
У Сирмијуму се налазе остаци најстарије откривене хришћанске цркве у Србији.
ИСТОРИЈА
Истраживања отпочета средином ХХ века открила су велики део насеља, његових институција и грађевина. Имао је два моста. У њему је постојао најсавршенији систем водовода, који се снабдевао водом са извора Фрушке Горе. Град је у оно време имао много више узвишења, малих језера и бара.