Солунски фронт настао је као покушај савезника да помогну Србију у јесен 1915. године против заједничког напада Немачке, Аустро-Угарске и Бугарске. Помоћ је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије. Фронт је утврђен годину дана касније, након опоравка српске војске и обнове српске државе на територији Грчке.
Операције на Солунском фронту почеле су најесен 1917. године. Британска војска поново је напала Турску, а Французи и Срби кренули су на север.
Пробој Солунског фронта отпочео је 15. септембра 1918. године, на команду француског маршала Франша Д’Епереа. Српска војска учинила је невероватан подвиг, продирући чак 700 километара у правцу своје земље за само петнаест дана.
Кључни сукоб одиграо се у бици код Доброг Поља, у којој је фронт пробијен. На заповест краља Александра, српско напредовање настављено је несмањеном жестином. Бугарска се убрзо предала, а немачка војска покушала да се организује новим појачањима.
У борбама код Ниша четрдесет седам немачких батаљона није успело да заустави двадесет седам српских. Војвода Петар Бојовић савладао је Једанаесту немачку армију, исту ону која је 1915. године освојила Београд, и 12. октобра ушао у Ниш. Након победа код Параћина и Крушевца, Срби су већ 19. октобра стигли у Београд.
ГЕОГРАФИЈА
Солунски фронт простирао се од албанске обале Јадранског мора до реке Струме у Македонији. Погинули војници на Солунском фронту сахрањени су у склопу српског војничког гробља Зејтинлик у Солуну.