Житија су посебан род средњовековне књижевности. Грчка реч за житије је агиографија (хагиографија). Док је обична биографија животопис, опис нечијег живота, хагиографија је биографија светог човека. У житијима су, дакле, описани животи светитеља Православне Цркве. Сви догађаји су описани тако да су већ „обојени“ будућим, Вечним Животом са Богом, и имају за циљ да и читаоца уведу у тај живот. И заиста онај који житије чита са вером у Бога, поистовећује са светитељом који је описан и тај светац за њега постаје животни узор. Читајући житија, видимо да су нам неки светитељи посебно драги, да их волимо више од других, да су нам блиски и познати, а преко њих нам се и Бог чини блискијим и познатијим.
ЈЕЗИК
Биографија – долази од грчких речи биос – живот и графеин – писати, док агиографија (хагиографија) долази од агио (хагиос) – свети, и графеин –писати.
ИСТОРИЈА
Од најранијих времена хришћани су бележили животописе апостола, мученика, преподобних и осталих светих. Ове белешке су брижљиво чуване. Прво житије код нас написао је Свети Сава – Житије светог Симеона Мироточивог. Касније су познати писци житија светог Саве – Доментијан и Теодосије. Архиепископ Данило Други написао је у XIV веку Животе краљева и архиепископа српских, а и његови ученици су писали житија. Житија су састављали и многи монаси, а најчешће су се она само преписивала. Преподобни Отац Јустин Поповић је у прошлом веку превео са грчког и прерадио 12 великих томова (књига) Житија светих, распоређених по месецима, у којима су житија скоро свих познатих православних светитеља.