Стефан Немања

Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ православља, истребитељ јереси (лажних и штетних црквених учења). Син кнеза Завиде, најпре је био крштен у латинској цркви, али је касније поново крштен у православној. Од 1168. велики жупан српски. У зрелој старости, кад је учврстио власт у Рашкој (стара српска држава) и видео достојног наследника на престолу, свог средњег сина Стефана (Првовенчаног), мирно се одрекао земаљске круне и пошао у један од манастира које је подигао, Студеницу, да као смирени калуђер задобије небеску круну од небеског Цара Исуса Христа. Добио је монашко име Симеон. После две године монашког живота у Студеници придружио се своме сину Сави на Светој Гори. Заједно са Савом најпре је живео у грчком манастиру Ватопеду, где су молитвено живели, али и обнављали, градили и украшавали манастир. Затим су купили рушевине Хиландара и саградили диван манастир, у коме је Симеон поживео само 8 месеци, па се упокојио године 13. фебруара 1200. године (26. по новом календару). Мошти су му се ускоро показале мироточивим (из њих је текао мирис) и чудотворним. Код њих су се дешавала многа чудесна исцељења од разних болести. Већ годину дана после упокојења Светогорски сабор га је канонизовао као светитеља – Симеона Мироточивог.