Поред коња, топуза, калпака и ћурака, рујно вино је незаобилазни атрибут Краљевића Марка. Готово да нема песме у којој се Марко и његови пријатељи (и непријатељи) не „напију рујна вина“. Колико је у нашим крајевима било вина говори и то да Марко „из леђена (лавора) пије рујно вино“ или, пак, да „пола пије, пола Шарцу даје“. Марко је заиста господарио пределима познатим по производњи најквалитетнијег вина.
ЈЕЗИК
Под рујним вином обично се подразумева црно вино, али многострука употреба речи руј, рујан у српском језику – осим што указује на жућкастосмеђу боју – у вези је са симболиком младости, тако да је рујно вино – младо вино. Само у Србији и Хрватској постоји израз „црно вино“. Сама реч вино прастара је реч, заједничка свим индоевропским народима.
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
У хришћанској традицији, као заштитник виноградара познат је свети Трифун, а раније се поштовало и старије словенско божанство ватре и топлоте – Руђевит (Ругевит, Рујевит), заштитник пољопривреде, сличан грчком богу плодности, растиња, живота, вина, Дионису.
ГЕОГРАФИЈА
Клима и терен у Србији погодују расту винове лозе, а позната су вина са Косова, из Неготинске крајине, из околине Крушевца, Александровца… Добра вина се производе и у Црној Гори, Македонији и Хрватској.
ИСТОРИЈА
Виноградарство у српским крајевима започиње у трећем веку захваљујући римском цару Пробу, који је започео узгајање винове лозе на Фрушкој Гори и на Златном брду код Смедерева.