И у Србији се једно подручје назива Крајином, то је крајишко подручје на територији источне Србије, у долини реке Тимок, брдско-планинска област којом се Србија данас граничи са Румунијом и Бугарском. У време ропства под Турцима, нарочито у борбама за ослобођење у XIX веку, Тимочка Крајина је била позната по жестоком отпору српских хајдука.
ЈЕЗИК
Румунски назив Тимочке Крајине је Valea Timocului, а бугарски Тимошко. Израз потиче од староримског дистрикта Timachiom.
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
Област Тимочке Крајине позната је по сачуваним старим народним обичајима и сујеверјима.
УМЕТНОСТ
Познати су стихови које изговара Хајдук Вељко: Главу дајем, Крајину не дајем. Српске народне песме описују херојску прошлост борбе против Турака. Серија ових песама сачувана је у композицији једне од Мокрањчевих руковети. Стеван Мокрањац (1856–1914), најславнији српски композитор, рођен је у Тимочкој Крајини, у Неготину.
ГЕОГРАФИЈА
Област је богата бакром и златом, посебно у Борском округу. У крајевима око Неготина, који се називају и Неготинска Крајина, развијено је виноградарство. Вина из Крајине су надалеко позната. Градови Тимочке Крајине: Зајечар, Бор, Неготин, Књажевац, Сокобања, Кладово, Бољевац и Мајданпек. Највећи међу њима, Зајечар, има око 70 хиљада становника.
Становништво Тимочке Крајине је готово у потпуности православне вере. Део Влаха изјашњава се као Срби, мада говоре влашким (румунским) језиком.
ИСТОРИЈА
Недавно откривена археолошка налазишта Лепенски вир, Голубац, Трајанов мост, Трајанова табла, Гамзиград и др. указују на богату културну прошлост овог краја из староримског доба. У раном средњем веку пределима Тимочке Крајине владао је видински кнез, који је био вазал Србије. Крајина је ослобођена од Турака 1833. године.