Област источне обале Јадранског Мора, данас уже подручје у саставу Хрватске. До самог краја XX века ово подручје је било насељено Србима – Крајишницима.
ГЕОГРАФИЈА
Срби су у Далмацији насељавали следеће области: Равни Котари, Буковица, Книнска крајина, Дрнишка крајина, Врличка крајина, Цетинска крајина, Загора, Имотска крајина и Неретљанска област.
ИСТОРИЈА
Далмација је било име старе римске провинције, која је заузимала велики део Балканског полуострва. Од XI века посебне интересе за источну обалу Јадрана показује Млетачка Република, смештена у италијанском граду Венецији. Ова сила доминирала је подручјем све до краја XVIII века. У XVI веку турска освајања ових крајева сузила су млетачку Далмацију само на приморске градове.
Срби су насељавали Далмацију од времена доласка на Балкан, о чему сведоче и српски манастири из XIV века: Крка, Крупа и Драговић. Турци су у XVI веку спроводили систематско насељавање Срба у гранично подручје ових крајева. Један део Срба пребегао је с друге стране границе, служећи као крајишка војска Хабзбуршког царства.
Крајем XVIII века Далмација и Бока Которска долазе под аустријску, једно краће време и француску управу. Највећи део Срба налазио се у северном делу Далмације, нешто мање у области Имотског и долини Неретве.
Срби су из ових крајева протерани од стране хрватске војске 1995. године.
ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ
Епископ Стефан Кнежевић, епископ Никодим Милаш…