Област која обухвата југ Босне и Херцеговине. Источна Херцеговина, насељена већином Србима, део је Републике Српске, док у Западној Херцеговини, која је део Федерације БиХ, Срби представљају мањину. Највећи град Херцеговине је Мостар, а највећи град и регионални центар Источне Херцеговине је Требиње. Херцеговина заузима око 20% територије Босне и Херцеговине, и око 10% становништва.
ЈЕЗИК
Реч херцег је немачког порекла (herzog) и значи војвода. Име Херцеговина овој области дали су Турци, по њеном владару херцегу Стјепану (Стефан Вукчић Косача), који је Херцеговином владао у XV веку.
ВЕРА И ОБИЧАЈИ
Хумска епископија је била међу првим епископијама које су основане по добијању аутокефалности Српске Цркве 1219, а епископ је био Иларије. Касније су на трону хумског епископа седели Свети Сава Други, свети Данило Други, свети Василије Острошки, свети новомученик Петар (Зимоњић). Седиште епископије је било у Стону на Пељешцу, у међувремену је премештано, па је пре последњег рата било у Мостару, а сада је у манастиру Тврдош код Требиња. Поред Тврдоша, најзначајнији српски манастири у Херцеговини су Житомислић код Мостара, Завала у Поповом пољу, Добрићево код Билеће.
УМЕТНОСТ
Камен и реч: стари надгробни споменици – стећци, песници Алекса Шантић, Јован Дучић.
ГЕОГРАФИЈА
Херцеговина је брдско-планинско подручје које чини део Динарских планина. Састоји се од стеновитих предела, крашких поља и плодних равница. Клима је медитеранска, са нешто више падавина, а зиме су, за разлику од суседне Босне, благе и без снега, док су лета сува и врела. Карактеристика Херцеговине су понорнице, међу којима је највећа Требишњица.
ИСТОРИЈА
Стара Херцеговина је у средњем веку заузимала много веће просторе – како у Босни, тако и у Србији и Црној Гори. У време Немањића област се звала Хум или Захумље и њоме је владао Немањин син Растко, будући Свети Сава. Сви владари Херцеговине с поносом су истицали да је то земља Светога Саве. Стјепан Вукчић, из владарске породице Косача, крунисао се 1448. у манастиру Милешева и узео титулу херцега од Светога Саве, тако да је земља била позната као Војводство Светога Саве. Османлије су прве почеле да ову област називају Херцеговина.