Београд је један од највише пута рушених и обнављаних градова. На простору калемегданске тврђаве и данас се могу видети ђулад различитих артиљерија. Од проналаска топа (XIV Век) хиљаде камених, а потом и гвоздених ђулади са и без барутног пуњења сваки час би падало по Београду. Турци су 1862. изнутра, из тврђаве, четири и по сата бомбардовали варош; страдало је 357 зграда, а једно ђуле је прошло кроз звоник Саборне цркве. У Првом светском рату Београд је октобра 1915. засут са 30000 топовских граната. Највећа разарања је донело бомбардовање нацистичке авијације, 6. априла 1941, које је означило почетак Хитлеровог напада на Југославију у Другом светском рату. У операцији Страшни суд погинуло је близу 4000 Београђана, а рушењем Народне библиотеке, са којом је нестало и мноштво вредних средњовековних рукописа, нанета је непроцењива штета. Ако се од Немаца нешто тако и могло очекивати, до данас су остали неразјашњени мотиви савезничког бомбардовања Београда, изведеног у четири наврата – од априла до септембра 1944. Први напад англо-америчких авиона био је на Васкрс, 16. и 17. априла. Жртве су такође биле бројне, а бомбардовани су и други градови у Србији. Последње разарање из ваздуха Београд и његови становници, као и житељи целе Србије, доживели су недавно – трагови бомбардовања НАТО-авијације, које је трајало од марта до јуна 1999, и данас су видљиви у Београду. Април је поново био кобан за Београд – у ваздушном удару 16. Априла, у којем је погођена зграда РТС-а, погинуло је 16 запослених, који нису на време евакуисани. Као и 1944. по Србији су и тада налажене неексплодиране бомбе са натписом „Срећан Ускрс“.
